Šta znamo o pingvinima?

Francuski istraživač, koji je živeo u 19. veku, Žil Dimon d’Irvil, istraživao je južni i zapadni Pacifik, Australiju i Antarktik i, pri prvom susretu sa pingvinima, u okolini Antarktika, opisao ih je pingvine kao “ptice ribe”.

Njihovo kratko perje, koje pruža izvrsnu izolaciju od hladne vode i vazduha, crno na leđima, belo sa trbušne strane, podseća na frak. Boje perja nisu slučajne, već ovako bojeno perje omogućava da su manje vidljivi u vodi. Krila su im izmenjena u peraja, koja im pomažu u plivanju.

Pingvini ne mogu da lete i njihove kosti su čvršće i teže od većine ptica. Ova adaptacija im omogućava da rone za hranom. Uprkos tome, imaju razvijenu grudnicu, kao i ostale ptice letačice. Smatra se da su evoluirale od pretka koji je mogao da leti, ali je, takođe, mogao i da roni pri lovu. Noge su im kratke, pomerene unazad, što uzrokuje njihovo geganje na kopnu. Stopala imaju plovne kožice, a rep im pomaže u balansiranju tela. Kao kormilo, pri plivanju, služe im noge.

Vrste se razlikuju po veličini, tako da mogu težiti od 1 kg do 40 kg, a mogu biti visoki od 18 cm do 115 cm. Mužjaci su donekle viši od ženki, ali nema nekih većih razlika.

Razlikuju se od ostalih ptica i po tome što im je, osim jednog malog dela na stomaku, celo telo prekriveno perjem, dok kod ostalih ptica perje obično raste samo u određenim regionima tela. Tropski pingvini imaju manje prekrivenih površina tela, zbog hlađenja. Perje pilića nije otporno na vremenske uslove, kao kod odraslih

Sloj masti i adaptirana mreža krvnih sudova u perajima i nogama omogućava održavanje toplote pri ronjenju u hladnoj vodi. Takođe, imaju adaptaciju i smanjen protok krvi u mišićima dok rone. Kako carski pingvin može izdržati ronjenje na velikim dubinama bez trovanja i dalje nije poznato.

Iako na pominjanje pingvina mnoge pomišljaju na Antarktik, zapravo više od polovine vrsta pingvina nikada nije viđena tamo. Pingvini naseljavaju  kopno pored mora, u kome se hrane, a pored Antarktika, možemo ih naći na ostrvima Novog Zelanda, u Australiji, južnom delu Južne Amerike i Foklanda, kao i u južnom delu Indijskog okeana i duž obala Južne Afrike. Jedina grupa pingvina koja naseljava severnu hemisferu su pingvini sa Galapagosa.

Iako većinu vremena provode roneći za hranom, na kopnu se gnezde, odmaraju i uzgajaju mladunce. Pingvini mogu plivati brzinom 24 km na sat!

Kolonije se obično formiraju blizu obale, mada neke idu čak i do 3 km od obale. U zavisnosti od mesta koje nastanjuju, staništa su ili u snegu ili u tropskom okruženju. Carski i kraljevski pingvini ne prave gnezda, dok kod nekih vrsta se sreću gnezda pod zemljom ili u jazbinama, noseći grančice i kamenčiće u kljunovima do mesta koje su označili za svoje gnezdo.

Hrane se lignjama, ribama i rakovima, šta više vole – zavisi od vrste. Kako im gnezda nisu baš najbolje zaštićena, ženke  tokom sezone parenja jedu više školjki, kako bi povećale unos kalcijuma, koji omogućava da ljuska jajeta bude deblja.  

Kada love, zaranjuju na dubine od oko 30 m do 530 m, a zavisno od vrste razlikuje se i period koji mogu provesti pod vodom, od manje od minuta do oko 20-ak minuta. Na najveće dubine zaranjuju u podne, dok pred zoru i sumrak love pri površini ili u plićim delovima vode.

Mužjak Carskog pingvina može u periodu inkubacije jaja da izdrži čak 115 dana bez hrane i da izgubi oko 40% mase tela.

Vodu unose preko plena, snega ili morske vode, zbog čega imaju slane žlezde koje omogućavaju izbacivanje soli.

Mogu da se kreću i sankanjem ili klizanjem trbuhom po snegu i ledu.

Pingvini su društvene životinje, retko se nalaze van grupe, pa su u skladu sa tim razvili i određena ponašanja, koja im omogućavaju skladan život u zajednicama. Grupe mogu varirati u broju. Da bi izbegli sukobe i sudaranje pri ulasku i izlasku iz vode, kreću se kroz gužvu pognute glave, držeći peraje ispred tela. Nekada dođe do sukoba između komšija, a pri tuči koriste kljunove i peraja.

Mužjak obeležava svoje gnezdo tako što stane na mesto gde želi da napravi gnezdo, sa kljunom upravljenim ka nebu, zatim maše krilima i ispušta specifičan zvuk. Kada se ženka pridruži mužjaku, pozdravljaju jedno drugo tako što se ritualnim naklonom. Nakon parenja i rađanja mladunaca, par se svaki put kad naiđu jedno na drugo, ritualno klanjaju jedno drugom. Većina pingvina je monogamna, odnosno ima jednog partnera za ceo život, iako je poznato i da se zajednica može “razvesti” i onda pronalaze nove partnere pri početku nove sezone parenja. Partneri se u gomili mogu prepoznati po specifičnom glasu svakog od njih.

Mladunci, takođe, prepoznaju roditelje po specifičnoj frekvenciji njihovog glasa.  

Polno su zreli u uzrastu od 2 – 5. godine, s tim da ženke postaju polno zrele pre mužjaka.

U zavisnosti od vrste, mogu da polažu od 1 – 3 jajeta. Inkubacija traje od mesec do dva meseca, a pilići će se izleći ili u isto vreme ili u roku jednog dana. Roditelji se naizmenično brinu o mladuncima i idu u lov. Partner koji ode u lov prvo proguta ceo plen, a zatim ga povrati kako bi ga mladunci pojeli. Pri gubitku mladunaca, može se desiti da pokušaju da otmu mladunče drugog para. Iako postoji nekoliko teorija zašto se ovo dešava, nije do kraja razjašnjena pojava.

Iako odrasli pingvini nemaju predatora na kopnu, u vodi mogu postati plen kitova ubica, foka, morskih lavova i ajkula, dok mladunce nekada mogu napasti druge ptice.

Životni vek im je i do 25 godina.

Ljudi su kroz istoriju ubijali pingvine zbog masti, koju su koristili za uljane lampe i gorivo. Lak su plen, jer se ne plaše ljudi. U vreme istraživanja ubijani su i zbog hrane i to u velikom broju. Iako su danas zaštićeni i dalje se ilegalno love kao mamci za druge životinje i kao hrana.

Od 2003.godine 12 vrsta je označeno kao ugroženo, u IUCN listi ugroženih vrsta. Pingvini sa Galapagosa su pred izumiranjem.

Opisano je više od 40 fosilnih vrsta, a dijagnostička odlika je srasla kost stopala.

Pripadaju redu Sphenisciformes, sa jednom familijom Spheniscidae.

Kako je nastao Svetski dan pingvina?


Naučnici istraživačkog centra na ostrvu Ros, proučavajući adelijskog pingvina, primetili su da ova vrsta pingvina kreće u migraciju svake godine sličnog datuma, sa Antarktika ka severnijim delovima, zbog pristupa hrani tokom zimskih meseci na južnoj polulopti. Označili su ovaj dan kao Svetski dan pingvina, kako bi skrenuli pažnju javnosti i podigli svest o ugroženosti ne samo ove vrste, već i ostalih vrsta pingvina.

Pingvini nisu ugroženi samo zbog krivolova, već i zbog zagađivanja voda, izlivanja nafte, ali i smanjenja količine leda, usled klimatskih promena. Narušavanje staništa može imati uticaj i na vreme izleganja mladunaca, kao i dostupnost hrane.

Izvor: Oceana

Da su ljudi ljubitelji pingvina, možemo se uveriti i kroz popularnu kulturu, kako su mnogi junaci stripova, crtanih filmova i knjiga inspirisani njima.

Svetski dan pingvina možemo obeležiti skretanjem pažnje javnosti o njihovoj ugroženosti, i o ugroženosti životne sredine.

(foto: instagram/sheba.drawing)

Izvori i dodatni tekstovi: